ZOVU ME "SELJAK IZ SELO GORI"

Popularni mladi glumac otkriva zašto ne bi voleo da ga pamte samo po ulozi u seriji "Selo gori, a baba se češlja", šta radi s kolegama u pauzama snimanja i kako je bio vođa navijača ženskog košarkaškog kluba

Serija „Selo gori, a baba se češlja" oborila je sve rekorde gledanosti, a lik sina Dragana, priglupog mladića koji bi sve dao da ga prime u vojsku, ostaće upamćen po rečenici: „Je l' tako mamo?". Baš ta uloga i replika mladom glumcu Nenadu Okanoviću donela je veliku popularnost, a on se, ipak, ne uzda samo u glumu i slavu. Još kao mali naučio je uz oca kako se postavljaju mašine za duvansku industriju. U Ljuboviji, gde je odrastao, važio je za problematičnog dečka, ali kaže, sve su to sitne gluposti u odnosu na ono šta rade deca u velikim sredinama.

Glumačko slavlje posle rođenja sina

Nenad je oženjen Željanom, devojkom iz gimnazijskih dana. Imaju dvogodišnjeg sina Danila, a pre tri meseca rodio im se mlađi sin Trifun. Radosnu vest Nenad je saznao na snimanju.

- Vraćao sam se sa snimanja u hotel. U kolima smo bili Manda i ja kad mi je žena javila da se porodila. Ekipa je pristizala u kafanu, našli smo čak i muziku, a tonci su kupili „pampers" pelene. Svako je stavio po jednu na glavu i tako smo divljali celu noć. Jesu me cepali, al' cepao sam i ja kog sam stig'o. Inače, otkad snimamo, rodile su se tri bebe - porodila se Nela Mihajlović, Radoševa ćerka i moja žena, a očekujemo još.

n Da li si starijem sinu dao ime po Danilu Lazoviću?

- Ima tu svega po malo. To ime mi se i sviđa, a i voleo sam mnogo Daču. Mlađem sinu sam ime dao po svom krsnom svecu svetom Trifunu.

- Bio sam nestašno dete, povodljiv, naivan. Uveče izađem i pre nego što se probudim, mama već zna šta sam radio. Tukao sam se, bežao sa časova, bio vođa navijača ženskog košarkaškog tima. Uvek smanjena ocena iz vladanja. Imao sam samo 15 godina kada sam uspeo da za utakmicu na revers uzmem megafon iz vojnog odseka.

n Kako si došao na ideju da se baviš glumom?

- Presudni su bili sarajevski „Nadrealisti". Zbog njih sam učestvovao su svim školskim priredbama. Onda sam igrao u predstavi kulturno-umetničkog društva. Toliko sam se angažovao da sam bežao sa časova i spavao na sceni. Prelomilo je to kada su u Ljuboviji sa monodramama gostovali Miša Janketić i Danilo Lazović. To se nije baš često dešavalo u mom rodnom mestu.

n Šta se onda desilo?

- Prišao sam Danilu i pitao ga da li bi me spremao za akademiju. Dao mi je broj telefona, ali mi je rekao da nađem neki posao kako treba, da odustanem od glume. Međutim, ja nisam hteo. Zvao sam ga, dosađivao mu, a on me je i dalje ubeđivao u suprotno. Na kraju me je pozvao da dođem. Otišao sam s roditeljima kod njega u Vrčin. Pokazao sam mu šta sam pripremio. Valjda mu se svidelo i pristao je da me sprema za prijemni. Tako da sam ostao kod njega narednih 20 dana.

n Kako su tekle pripreme?

- Bilo je to odmah posle bombardovanja. Danilo je pre toga imao infarkt i morao je dosta da šeta. Šetali smo zajedno, govorili pesme, tekstove, a onda se vratimo kući, pokosimo travu ili šta već ima da se radi. Uveče se okupi cela porodica, a ja im govorim stihove.

n Zašto si upisao BK, a ne FDU?

- Pokušao sam na FDU, ali nisam prošao, pa sam upisao BK u klasi Mirjane Karanović.

Želja sina Dragana... Kad već neće da ga prime u vojsku, bar da mu kupe motor

n Prva tvoja filmska uloga je u filmu „Guča"?

- Zapravo u filmu „Jagoda u supermarketu". Statirao sam sa zadatkom. Bilo je to fantastično iskustvo iako smo bili katastrofalno plaćeni, ali svaki dan sam bio na snimanju, gledao, učio. Onda sam od istog reditelja dobio ulogu belog Ciganina Graška u filmu „Guča". Cela uloga je bila na ciganskom, ali važno je samo da ima posla.

n Kako gledaš na ulogu sina Dragana u „Selo gori, a baba se češlja"?

- Ne kažem da je to vrh umetnosti, ali uopšte ne može da se poredi ni sa jednom serijom koja se kod nas trenutno radi. Može da joj parira jedino „Vratiće se rode". To su jedine dve serije koje se rade filmski.

n Da nije ipak u tvojoj odluci da prihvatiš ulogu prevagnuo i honorar?

- Odbio sam pre ovoga dosta stvari. Na primer, seriju „Jelena". Nudili su mi super lovu, ali za mene je to obična španska serija, a ja ne podnosim španske serije. Tekst se dobija dan pre snimanja, učiš ga i odmah pred kameru. A ja kad dobijem tekst, vežbam kod kuće ispred ogledala dok to ne bude dobro. Istina, tada mi novac nije bio potreban i nisam morao da prihvatim sve po svaku cenu. Ali, pre nekoliko godina bih igrao sve, šta god da su mi ponudili.

n Dakle, uloga sina Dragana je za tebe glumački izazov?

- Jeste. Prve četiri epizode delovala mi je tako mala. Uopšte nisam shvatao koliko je lik popularan dok nisam ušao među narod. Ali, sve što mi kažu ja prihvatam s rezervom, jer znam da je mnogo onih koji me tapšu po ramenu dok sam tu, a kad se okrenem smeju se i kažu „ma, seljak iz selo gori".

n Je l' ti ostala uzrečica tvoja glavna replika „Je l' tako"?

- Nije, ali Radoš mi je rekao će me svi pamtiti po njoj. To mi je bilo sve što sam govorio u prvih nekoliko epizoda. A evo sada, ta uloga se razvila u jednu od glavnih.

n Hoće li sin Dragan otići u vojsku?

- Neće. Ali ne mogu da vam otkrivam detalje. Ma, videćete, lik se razvija fantastično.

n Radoš Bajić je rekao da ćeš ti biti srpski Mister Bin?

- On jeste to izjavio, al' ja neću dozvoliti da me vežu za jedan lik i tipske uloge. Neću ceo život da budem sin Dragan. Omiljeni glumac mi je Džoni Dep baš zato što su mu sve uloge različite.

n Kako su te u seriji prihvatile starije kolege?

- Svi jedni druge gledamo nekako da zeznemo. Da ga metnemo, što bi rekli u seriji. Kad se vratimo u hotel, svi beže u sobu na odmor. Doduše, nekad se i zapijemo, poubijamo se, pa na spavanje. Seljaci nas vole. Evo, pre neki dan nas je ugostila gazda Rakina žena. Spremila gibanicu, proju, kajmak. Vole ljudi glumce, naročito Gagu i Mandu. Mada ima i onih seljaka koji bi ti i vazduh naplatili.