Od vremena „Ljubavi na seoski način", „Kamiondžija", „Majstorske radionice"... zaključno sa „Boljim životom", Prvi program RTS-a nije prikazao kvalitetniju domaću seriju od „Selo gori, a baba se češlja"
Posle silnih bezidejnih, dosadnih, poluplagijatorskih projekata, potrošači Javnog servisa konačno mogu da kažu zašto plaćaju pretplatu. Glumac Radoš Bajić, koji ovde potpisuje i scenario i režiju, doneo je potpuno osveženje u udarni termin - subotom uveče. Njegova priča sa Morave na autentičan, zanimljiv i zdravohumorističan način oslikava život seljaka iz centralne Srbije. Bez kompleksa i pardona, bez suvišnih preterivanja u građenju radnje, živim i duhovitim dijalozima, Bajić je svog Radašina isturio, maltene, rame uz rame sa legendarnim Pajom i Jaretom, Lepim Canetom, Burdušem, majstorom Životom...
„Selo gori, a baba se češlja" dolazi kao melem na ranu posle duge epidemije idiotskih latino-serija i ostalih jeftinih pinkoidnih zaglupljivanja. U kvalitetom vrlo bednoj TV ponudi, uz poplavu imbecilnih političkih emisija i, uglavnom, istih takvih voditelja, Radoševi seljaci osim zabave mogu da nam budu i koristan prozor u sopstveno dvorište.
Uglavnom, to bi bilo to što se tiče seljaka. Objasniću odmah i šta je sa Žarkom iz naslova ove priče.
E, pa, Žarko je ime glasovitog beogradskog psihologa Koraća. Uglađenog i rafiniranog intelektualca, koji samo na prvi pogled nema nikakve veze sa likovima iz „Selo gori, a baba se češlja". Naime, gledajući ga pre neko veče na HTV, kako sav važan, onim blagotelećim pogledom, ubeđuje napućenu purgersku voditeljku da ne brine, da je Kosovo sigurno nezavisna država i da Koštunica i Tadić samo lažu narod, uverio sam se u već pomenuto bogatstvo srpskih karaktera. Kao malo o Kosovu pričaju Amerikanci, pa ako i Žarkić ne zavapi, mi ostali ćemo da umremo glupi. Ima tog podaničkog, dodvorničkog, dupelizačkog u nama. Volimo, brate, da opljunemo svoje po komšiluku, pa kud puklo.
Selo gori, a Žarko se slika. Češljao bi se on, samo nema šta.
Нема коментара:
Постави коментар